Један од најомиљенијих водитеља, уредник култне „Жикине шаренице“, каже да је зрео за пензију, али да због великог успеха ове емисије неће ускоро отићи с малих екрана. Посао га не умара, већ у њему ужива.
Кад сваког викенда вашу емисију гледа између милион и по и два милиона гледалаца, може се слободно рећи да сте легенда. Међутим, да би вам гледаоци остајали верни и да бисте придобили нове, потребни су вредан рад, пуно труда, стрпљења, знања и умећа. А Живорад Николић, познатији као Жика Шареница има све то. И много више.
Са широким осмехом, иако у гужви, дочекао нас је у својој канцеларији у Радио-телевизији Србије. Његове насмејане и вредне сараднице прибављале су материјал за наредну емисију, док је Жика истовремено разговарао с гостима, претраживао интернет и свако мало разговарао телефоном. Права редакцијска атмосфера.
Све то време, ни трунке нервозе. Само препознатљив осмех. И музика у позадини.
Истовремено учествује у још једној веома успешној емисији „Ја могу све“, правом плесном и певачком спектаклу који сваке недеље прате милиони гледалаца. Када овај број магазина Пензија осване на киосцима, шоу ће бити завршен, па нисмо могли а да га не питамо да ли ће му недостајати сјајна екипа с којом је радио током претходна три месеца.
– Изненадило ме је кад су ме позвали да учествујем у том пројекту, мислио сам да нећу наћи своје место. Међутим, веома ми се допао – каже наш саговорник. – Пре свега због тога што је другачији од свега онога што смо досад могли да видимо на телевизији. Изузетна продукција, веома озбиљан рад и труд су уложени и наравно да ми је велико задовољство што сам део такве емисије. Сад ми је наравно жао што се ближи крају, таман смо се лепо уиграли, али овог викенда је готово. Дивно се дружимо и не могу да верујем да је већ крај, иако смо радили пуна три месеца Брзо је пролетело – каже с осмехом Жика Николић.
Наш магазин и шоу имају сличну мисао водиљу, показати да старији стварно могу све. Наравно, кад су ту и деца, па се удруже, нема непремостиве препреке.
Да ли вас је и концепт емисије привукао, да подржите ту дивну међугенерацијску сарадњу?
– Концепт ми се веома допао, та прича о две генерације које су најчешће запостављене. Предност некако увек имају ове главне генерације, у годинама између двадесете и педесете, радно способних људи. Деца и старији су нам увек некако успут – каже наш саговорник. – Ова емисија је посвећена само њима, пуна пажња усмерена је баш на те две генерације. Оно што је изванредно јесте и чињеница да се они преплићу. Деца удружена с особама старијим од 55 и пензионерима, па нема шта не могу да ураде. Изванредни су!
На лицима тих нових јунака нације види се понос што су оправдали очекивања.
Ви сте у центру збивања, па нам кажите колико им је овај шоу помогао да се остваре, покажу шта знају и сруше све предрасуде о трећем добу?
– Човек има тај важан осећај да нешто вреди и да нечему служи. Да није одбачен у старо гвожђе, да није зарђао. И ментално и физички, што је веома важно. То је нешто што човека држи активним и виталним.
Можда је питање помало шкакљиво, али можете ли да нам откријете ко вам је фаворит за победу?
– Не бих смео да се усудим да то процењујем, просто вас изненаде. Немогуће је да ишта предвидите. Ја ни у једној емисији нисам предвидео победника, увек видимо нешто ново и сјајно. Некад су бољи, некада лошији, али ко год од пет екипа које су ушле у финалну емисију победи – биће заслужено и добро. Било ми је жао и оних који су у полуфиналним емисијама испали. Изванредни су заиста сви.
Пензионери су ваша највернија публика, увек су у публици „Жикине шаренице“, јављају се, учествују у вашим емисијама. Колико вам значи њихова подршка?
– Између милион и по и два милиона људи је наше стандардно гледалиште. Занимљиво је да сам се у шоуу баш и нашао између две генерације које примећујем да највише гледају „Шареницу“. То је баш моја публика, наравно да примећујем да ме старији воле и прате, моја су верна публика, али су и клинци наши гледаоци. То је много важно за живот једне емисије. Чудио сам се неким анализама и рејтинзима, питао сам се ко су ти људи који нас у тако великом броју гледају већ 11 година колико траје емисија. Она не губи на интересовању публике. Открио сам онда да и међу млађима има много оних којима се допада, који уз нас сазревају и желе да сазнају нешто више о себи, свом идентитету – каже с поносом наш саговорник.
Баш као што и име каже – „Шареница“, пратите заиста све области живота, нашу културу, традицију, сјајне животне приче и успехе људи.
Како вам полази за руком да сваке недеље имате занимљиве теме и саговорнике?
– Наша прича је Србија кроз најразличитије облике и форме – музику, историју, позориште, културу… Трудимо се да увек будемо на висини задатка. Сјајан тим људи, посвећених, томе највише доприносе.
Не могу а да вас не питам, да ли још увек имате трему пред емисију, или је она с годинама рада и великим искуством ишчезла?
– Нема то везе с годинама и трајањем. Мора да има ватре, то је важно. Увек имам трему пред емисију. Можда то не показујем пред камерама, али увек ми је врло стало и ја бих се уплашио да пред емисију немам баш никакав осећај ризика. То би значило да ми није стало. Увек ме радује тај трептај, то осећање неизвесности. Ми емисију реализујемо уживо и никад не можете све ствари да предвидите. Зато је, претпостављам, и највећи део те треме. Не како ћемо нешто извести, већ да ли ће нешто непредвиђено да се догоди – каже Жика Николић.
Данас смо упознали део ваше екипе и увидели колико сте сјајан тим. Али сигурни смо да вас је заправо много више. Колико људи вам помаже у реализацији тако захтевне емисије?
– Најужи тим сте видели, ми смо најближи сарадници и у свакодневној смо комуникацији, али на реализацији емисије ради 70 људи. Од технике, до особља, организације. Велики тим – каже с осмехом наш саговорник.
Има и много младих. Како код вас функционише та међугенерацијска сарадња – да ли вас питају за савет, колико учите једни од других?
– Код нас старијих има богатог животног искуства, више смо научили, више смо времена радили. Али, увек ме радује та радозналост младих да стигну да науче све што их занима – истиче Николић. – То мора да буде обострана, двосмерна комуникација. Да млади што више науче, а старији да не зарђају. Да се и они мало укључе у савремене токове, да прате модерне технологије, свет, живот. Данас, ако у у периоду од годину дана изађете из ритма, ви сте изгубљена генерација. Тешко се враћате, јер време тако брзо иде. И технолошки развој и комуникације, ако то не пратите и томе се не посветите, у великом сте заостатку – каже наш саговорник док на столу испред себе показује на лаптоп, таблет и паметни телефон. – Ја се увек шалим с пријатељима који ме често питају како успевам, како стигнем, када? Ја кажем – па нормално, у ходу.
Колико вас посао окупира и да ли имате времена за нека свакодневна уживања и задовољства?
– Живим нормалан живот, нисам дозволио да ме узме само посао. Али мозак ми ради као секвенцијални мењач. То је велики тренинг, да човек остане у ритму и да може све да постигне. Није то ни тако тешко, емисија је велика, много више времена треба потрошити на емисије које су краће. „Шареница“ има једну ширину, лепо се уклопе ствари, моје је само да то склопим, да направим неки ритам емисије. Да задржи гледаоца, да му држи стално ту тензију нечег новог, да му буди радозналост. Да има смисла, да је не гледам као корпу за отпатке, па да убацим све што ми наиђе ове недеље. Него изаберем пажљиво, имамо тематске делове емисије. То је највећа вештина, и то акумулирано знање, уредничка вештина. Ту се исказујем, све остало можемо сви заједно – објашњава нам популарни водитељ и уредник.
У томе је и тајна успеха „Жикине шаренице“, зато и траје више од деценије?
– То је дивно, заиста. Нико није очекивао толики успех. Ја лично нисам очекивао да ће емисија преживети 11 година, то је у овом послу изванредно, то ме веома радује – каже пуног срца наш саговорник. – Пре свега, радује ме да ја то могу да изведем. Онда, срећан сам што увек има много публике, што људи воле да гледају „Шареницу“. Та емисија је постала навика људима, субота и недеља између девет и 11 су резервисани за нас. Више од 30 одсто гледалишта проведе то своје слободно време уз нашу емисију.
Многи људи од пензије имају отпор и помало зазиру од тренутка формалног завршетка радног века. Верујем да ви још дуго нећете отићу у пензију, али кад о њој размишљате, како гледате на тај нови животни период?
– Зрео сам за пензију, што би се народски рекло – каже с осмехом Жика. – Прошле године у марту сам испунио све услове, међутим, с обзиром на то да имам добар производ и добар бренд, како процењују у мојој медијској кући, што ме много радује, продужили су ми уговор. Очекујем и надам се да ће га продужити бар још годину дана. Тако да остајем, Боже здравља, у том послу још неко време.
Нисте се уморили, увек сте енергични и насмејани. Како вам то полази за руком с обзиром је посао и прилично напоран, уз све дивне тренутке које са собом носи?
– Кад бих осећао да ме посао умара, дигао бих руке. Међутим, тај посао ме опоравља, мене емисија одмори. У реализацији. У припреми ме мало умори, наравно. Уживам и подигне ми енергију, волим свој посао.
Да ли размишљате о тим мирним пензионерским данима у будућности, чему бисте волели да посветите више времена?
– Нисам ја никад себи ништа ускратио, живим као и сви други нормални људи. Једино што моја породица и ја немамо нормалан викенд, суботу и недељу. Али, зато имамо понедељак и уторак, среду и четвртак, то нам буде викенд. Можда то има и неких предности – каже Николић.
Како проводите слободно време, у чему уживате?
– Дружим се с пријатељима, с породицом сам, путујем. Стижем срећом и да прочитам неку књигу, јер ми доста сјајних књига и долази до канцеларије, од гостију, познаника. Проберем доста тога и прочитам, утолим радозналост за новим сазнањима.
Сигурна сам да сте током свих ових година упознали сјајне људе, стекли дивна познанства. Колико су новинари и уредници привилеговани што су стално међу занимљивим и успешним људима?
– Баш данас идем у резиденцију пољског амбасадора, код његове екселенције Александера Хећка и његове супруге Ивоне. Они нажалост одлазе из Србије, завршавају свој мандат, али су ме позвали на леп скуп у резиденцију, да се видимо. Они су пасионирани гледаоци емисије „Жикина шареница“. Данас ћемо дефинитивно да се договоримо да останемо у контакту. Желео бих да нешто направим и у Пољској, надам се да ће то бити успешно. Прочитали су у неком интервјуу да никад нисам био у Пољској, прошпартао сам Европу, заиста је мало земаља у којима нисам био. Али ето Пољска, велика и лепа земља, а није било прилике да се тамо нађем. И баш ме је обрадовало што су ме позвали да се договоримо да се не заборавимо. Да се дружимо и након завршетка њиховог боравка у Србији – каже наш саговорник. С много људи сам путем емисије остао у контакту, и данас се виђамо, сарађујемо. Повремено нешто и радимо заједно.
Људи вам верују, имају утисак да вас након толико година чак и добро познају. Сигурно вас често зауставе на улици, па ме занима да ли вам се пожале или похвале ваш рад, шта вам кажу?
– Мене радује то што ретко причамо о проблемима – наглашава Жика. – Ја се иначе возим градским превозом, то ми прија. Не изводим неке бесне глисте, већ мислим да је то добра комуникација, остајеш у контакту с нормалним светом. Напомињем, не обичним него нормалним. Најчешће причамо и коментаришемо шта је добро, шта је мање добро, али увек с идејом да нешто поправимо. Шта бисмо ми могли да учинимо. Ретко кад ме неко заустави с проблемом. Моја емисија је забавна и ако можемо о песми, забави, да нешто поспешимо, улепшамо. Проблеме нека решавају остали.
Који је ваш живони мото, шта вас увек гура напред?
– Не можемо чекати боља времена, знате, било је и горе него данас. Овај живот се живи сада. Свако живи свој живот у овом тренутку, најважније је данас. Овај наш разговор. Шта је било било је, шта ће бити – видећемо.
То је, претпостављам, и ваша порука онима који су опхрвани бригама и апатијом, старијима и младима једнако?
– Управо тако, живите данас. Имате један живот, живите га максимално у складу са својим здравственим и психичким могућностима. Најопасније је да дигнете руке и кажете да не можете. Онда сте се предали. А човек, док дише, може много да уради. То је најважније – саветује популарни водитељ.
Професор руског језика
Живорад Жика Николић 1. марта прославиће 66. рођендан. Рођен је и одрастао у Јасиковици, месту поред Трстеника. Иако је завршио Филолошки факултет, одсек за руски језик (мада је прво уписао енглески), новинарство је његова пасија и судбина. Био је уредник школских новина Покушај, професор руског језика у Средњој медицинској и Шумарско-техничкој школи у Краљеву, новинар Врњачких новина, главни и одговорни уредник Радио Врњачке Бање, радио је потом на Радио Београду, да би зенит славе, уредничког и водитељског умећа, достигао на РТС (од 1979. до данас), у емисији Жикина Шареница, уз коју се викендом буде и друже милиони гледалаца у земљи. Ожењен је, има ћерке Ружицу и Катарину.
Пише Ивана Лабовић, фотографије Ивана Тодоровић
